Milan Dobričić: Nema više vozova, radujem se krilima
Pre nego što počnemo…
Portretom pesnika Milana Dobričića zajedno sa našim prijateljima iz udruženja i izdavačke kuće Treći trg iz Beograda započinjemo ciklus portreta pesnika Trećeg trga u magazinu Australiana Serba. Kraća biografija, mini-intervju i pesme po izboru samih pesnika su segmenti ovih portreta. Na vama je samo da uživate u poeziji omiljenih pesnika i otkrivate one za koje ranije niste znali! Kažu da nema više poezije, ali danas se i inače koješta govori. Poezija živi i treba našim dušama možda više nego ikada.
Možda će vas portreti pesnika inspirisati da se i sami predstavite Trećem trgu i magazinu Australiana Serba i možda nam otkrijete delić poezije vaše zemlje, grada ili čak vaše pesme! Družimo se sa pesnicima i prevodiocima iz celog sveta! Biće nam drago da upoznamo i Vas!
A današnji portret? To je lična karta istaknutog srpskog pesnika i prevodioca (još uvek) mlađe generacije Milana Dobričića, koji je i jedan od osnivača Trećeg trga.
Par reči o pesniku…
Milan Dobričić, rođen 1977. godine u Beogradu. Diplomirao svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu. Završio Beogradsku Otvorenu Školu. Jedan od osnivača Udruženja Treći Trg i međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!.Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika.Objavljivao poeziju i prozu u časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji/Kataloniji, Turskoj i Makedoniji.Objavio dve priče u zborniku Najkraće priče 2006 (Alma, Beograd). Objavio koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (CSM, 2001), zbirke pesama Pritisak (CSM, 2002), Dovijanje (Treći Trg, 2006), Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009), Lirika i tako… (Treći Trg, 2013), Trenuci kad se rađaju sveci (Treći Trg, 2015), dvojezični izbor iz poezije Blessed Losers (Treći Trg, 2013), zbirku kratkih priča Ceđ (Treći Trg, 2010) i zbirku kratkih zapisa O (Treći Trg, 2014). Učesnik u projektu WordExpress kao pesnik i prevodilac. Prevođen u časopisima na engleski, francuski, poljski, rumunski, katalonski, češki, slovenački, turski, hebrejski, makedonski, ruski, letonski, bugarski i italijanski jezik.Preveo s engleskog roman velškog pisca Ovena Martela Drugi čovek (Treći Trg, 2011), zbirku pesama Paskal Peti Zoo otac (Treći Trg, 2012), i zbirku pesama Gabrijela Rozenstoka Tragom njenog imena (sa Gorjanom Rajić, Treći Trg, 2013).
Ista šašava pitanja, sasvim različiti odgovori…
AS: Koji su predeli i gradovi Vaši? Ili samo jedan predeo ili jedan grad zovete svojim? Šta Vas vezuje za ta mesta / to mesto?
MD: Opisao sam to u pesmama, čak i direktno. Beograd, naravno i pre svega. Rođen sam na Zvezdari, i to je moja početna i krajnja tačka, mesto iz kog sam izmešten. Detinjstvo sam proveo u Pančevu i selu kraj Topole, tu je sve moje vezano za najnevinije doba. Dakle: zvezde, nebo, šuma, poljane, fudbal sa drugarima.
AS: Među književnicima koji su uticali na Vas ili su Vam svojim delom bliski na neki drugi način, koga bi posebno izdvojili? I mada može biti i teško pitanje, ipak, zašto?
MD: Sve što sam pročitao do poslednje korice bez muke je ono što sam čitao zbog sebe. Ako moram da izdvojim: Miloš Crnjanski, Vasko Popa, Miloš Komadina, Slavko Mihalić. Nezahvalno je ovo izdvajanje. Zašto oni? Zato što ponekad udarim s njima u istu žicu.
AS: Šta Vam daje polet i, ako nije tajna, čemu i kome se se osmehujete ovih dana?
MD: Kod mene baš i nema poleta. Sve je to mnogo smirenije, „mrtvije“ u odnosu na reč „polet“. Ovih dana osmehujem se samo svojoj porodici.
I konačno poezija!
Evo šta je Milan od svojih pesama izabrao za vAS! Pesme su originalno pisane na sprskom jeziku, a na engleski ih je preveo Novica Petković. Ako vas zanima i prevod ili jednostavno želite da podelite Milanove pesme sa nekim ko ne govori srpski, njegov portret i iste ove pesme, samo prevedene na engleski, možete pronaći ovde.
AUTO-PUT
Gledam; odavde gde sam,
lepo se vidi:
kako mi mladi starimo,
i kako ne postajemo ništa.
Nekad su se duhovi jagmili
da im se ime negde upiše.
Sad hodamo asfaltiranim auto-putem sa x traka,
paralelno, jedni pored drugih,
mašemo preko metalne ograde,
srljamo nezadrživo ka horizontu.
Ako ikad, svet je danas ravna ploča
preko čijeg ruba svi, u kolonama, padamo.
REVOLVING AROUND YOU
Mikici
Sediš mirno, na ljuljašci, ugledao sam te iz voza.
Kao krijumčari, stubovi bi šmugnuli, jedan po jedan,
čineći ovaj film izlizanijim.
Izgleda da je naš susret morao da bude star.
Ispod voza pragovi tutnje kao ponornica,
a tvoja ljuljaška je centar revolucije.
S one strane provlači se traka obzorja,
s ove se zeleni tepih razliva u mrlju.
I tek si tada, uz sam rub okna,
mahnula rukama, zaljuljavši se.
DEJANU MATIĆU
Prijatelju
kažem ti
mir samo tražim i ne mogu da ga nađem.
Prilazim manastiru za tobom
(sećam se)
ali moje pobude su crne:
ja
želim
mir.
I besnim
a obala je opet sve dalja.
Kako bi bilo verovati
u nešto?
U išta?
Zaista samo retki ne zaostanu
i tu te vidim
prijatelju
samog.
VUKU I NAĐI
U decembru
poranili ste napolje
U januaru
obećavali smo vam razbijanje plastičnog zvona
U februaru
skakali smo na vaš ubrzan dah
U martu
oćelavili ste skupljajući usnice za piškenje
U aprilu
počeli smo da vas razlikujemo
U maju
zamenili ste mesta i navike
U junu
naravi
U julu
počeli smo da vam obećavamo batine
U avgustu
počeli ste da se nakašljavate
U septembru
da pomno proučavate svoje male šake
U oktobru
dobili ste prvi mali mladež prvi zub
U novembru
počeli ste da se radujete jedno drugom
U decembru
požurili ste da odrastete
BLAGOSLOVENI GUBITNICI
Noge slonova Dalija zapletene u debla bukava.
Uspavani dinosaurusi lome plavi horizont.
Napušten toranj sišao na vrh kamenoloma.
Rastrzani ljudi u daljini krive bledo lice žene.
Krune se kontinenti na kori lišajive šljive.
Ciknuto vino nektar odbeglih bogova.
Vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca.
Niski vetar svira o grlić flaše u ruci.
Žig zveri gospodara svud po njenom telu.
Trava se ruga katastrofi život smrti.
DA LI JE MOGUĆE PROLEĆE?
I dalje cvetaju bombe
lista tutanj
čak i gugutke
miris
Moguće je proleće
proleće Milana Gavrana
sterilno proleće pod belim svetlom
pred savršenim pločicama
proleće u belom
u crnini
DA LI SI OK?
Uvek nameštaš krevet istim redom na isti način.
Uvek obuvaš prvo levu pa desnu čarapu cipelu.
Uvek pereš zube istim pokretom istom rukom.
Uvek kupuješ istu vrstu hleba isti jogurt.
Uvek piješ istu kafu spremljenu na isti način.
Uvek sediš u istom kafiću na istoj stolici uza zid.
Uvek citiraš istog pisca iste poslovice fraze.
Uvek proveravaš simetriju slika zatvaraš ormar fioke.
Uvek ideš istim putem istim prečicama tamo i nazad.
Rodiš se živiš umreš uvek tim redom.
Da li si OK?
Opsesivno-kompulzivan?
EPITAF
Ne dolazite mi na grob!
Ne volim da mi neko
stoji nad glavom.
PROMAŠAJI
Ptica je promašila
prozorsko okno
i uletela
promašila drugo
i izletela
dva čista promašaja
i odletela
VOZOVI, GRADOVI, SUĐAJE
(beleške s putovanja)
VOZ, SOLUN
Susret s vozom kao s detinjstvom.
Nelagodnost, čak strah… a letenja se ne bojim.
Ispraćaju me prijatelj, grad i avalski toranj u plamenu, kroz prljav prozor.
Prate me one bez kojih me nema: Smrtonosna, Ružna, Dosadna.
Kola 466, kabina 3, ležaj 21.
Osim zvuka, kao da prvi put putujem vozom.
Kaljava posteljina, WC strave i užasa.
Magla. Strah od Smrtonosne.
Redom Preševo, Tabanovci, Veles, Gradsko, Demir Kapija, Đevđelija, Eidomeni, Polikastro.
Putovanje vozom je tužno, sve stanice izgledaju napušteno.
Sendvič i najgora kafa u životu.
Tuneli. Reke. Mostovi. Stene. Masline. Granice.
Crna reka, belo sunce.
Satovi odjednom žure 60 minuta.
Voz juri, vrata drhte, kaput se njiše.
Dosadna mi golica tabane dok spavam u bunilu.
Solun. Vazduh miriše na Grčku. Detinjstvo.
Pogled iz sobe na druge poglede iz sobe.
Prvi odmor, samoća, tišina.
Gledam Ružnu.
Televizor se nagnuo s ormara i gleda mene; ignorišem ga.
Psi lutalice ogromni, poželiš da si bio jedan od njih u prethodnom životu.
Svakog dana, svake večeri, svake noći, prinosim žrtve Suđajama.
Napokon, poseta precima.
Razgovor o smrti; na svom terenu sam.
Golubovi na simsu.
Mir?
VOZ, ISTANBUL
Skučene kabine, jedna na drugoj; sigurno spavam iznad nekoga.
Voz kao jahanje, njihanje, topot.
Voz kao kolevka koju ljulja nervozna majka.
Granice. Kiša. Oranice. Odroni. Potoci. Bujice.
Stanica iz starih filmova; majka se napokon umirila, dete je zaspalo.
Izlazim. Njih tri u uglu oka.
Grad mačaka i žutih taksija.
Mala soba, prozor u zid.
Poj sa minareta; Aja Sofija i Plava džamija se dozivaju.
Smrtonosna lebdi nada mnom gde god da krenem.
Zamak, puno zvanica, i žena zbog koje mi se plače, podseća me na davnu majku.
Trajekt prate galebovi, vetar ih zaustavlja u letu.
Azija izašla na ulice, pločnike, mirisna, šarena.
Na jednom doku žive crne, na suprotnom bele ptice.
Sišli smo pod zemlju, nad vodom; ni ovde nisam sam.
Bosfor pod mostovima; pored mene ćelavi vukodlak.
Jutro, sunce, duga, još jedna,
galeb pod prozorom, njegovi u dugačkom jatu prate ribarski brod.
Kraj mora, po kiši, suncu, vetru. I smrt.
Duga nije donela sreću, samo tužne ispovesti, suze. I smrt.
Mačke kukaju celu noć. Ptičica pobegla od njih u trpezariju.
Nema više vozova, radujem se krilima.
Čekam da odletim.
Ružna pokušava da se sakrije. Smrtonosna gubi zube.
Dosadna je pored mene na praznom sedištu. Zatim mi seda u krilo.
https://www.australianaserba.com/milan-dobricic-nema-vise-vozova-radujem-se-krilima/https://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/IMG_1196-1024x768.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/IMG_1196-150x150.jpgPortreti pesnikaUncategorizedBlagosloveni gubitnici,Blessed Losers,Dejan Matić,književnik,lirika,Lirika i tako...,Milan Dobričić,pesme,pesnici,pesnik,poezija,Portreti pesnika,prevodilac,proza,treći trg,Trenuci kad se rađaju sveci,TRGNI SE! POEZIJA!Pre nego što počnemo... Portretom pesnika Milana Dobričića zajedno sa našim prijateljima iz udruženja i izdavačke kuće Treći trg iz Beograda započinjemo ciklus portreta pesnika Trećeg trga u magazinu Australiana Serba. Kraća biografija, mini-intervju i pesme po izboru samih pesnika su segmenti ovih portreta. Na vama je samo da uživate...Australiana Serba australianaserba@gmail.comAdministratorAustraliana Serba
Оставите одговор