Piše: Jelena Kiš
O lepotama Sidneja priča se sa uzdahom. Lepo vreme, duge, gotovo beskrajne peščane plaže, nebo koje je tako plavo a oblaci nisko, da vam se čini da ako skočite u vis, da ćete moći da ih uhvatite.
Prvo što primetite kada dođete u Sidnej su nasmejanost i ležernost ljudi. Osmeh koji vam upute čim vas pogledaju ili vas pozdrave kao da vas viđaju svaki dan, sasvim su normalna stvar. Čini vam se da ovde niko nema briga i da svi po ceo dan samo odmaraju, idu po restoranima i festivalima, bave se nekim volonterskim radom jer je jako važno dati doprinos za svoj “community” (društvenu zajednicu). Naravno, to nije tako kao sto izgleda i svakako mora da se radi, s tim što vam se čini da je u ovom ambijentu sve lakše i lepše.
Druga stvar koja vas pogodi jesu cene nekretnina. Kuću za kupovinu ne možete naći ispod milon i po ili dva australijskih dolara. Koliko?! Začudićete se kao i ja. Takođe, rente stanova sa dve spavaće sobe su prosečno oko 600- 700 AUD. Mislite – pa dobro, nije strašno? Ali to je 600-700 AUD nedeljno! Pitate se, ko to ima da plati, čime moraš da se baviš da bi kupio neku kuću i zašto toliko košta?! Uostalom, one su sve drvene, a naše su čvrste, sa temeljima za pet generacija i najčešće ostavljene nedovršene da buduća pokolenja dovrše. Pitala sam se – kako je moguće da koštaju toliko? A onda sam čula rečenicu koja je sve objasnila: “You are not paying for the house, you are paying for lifestyle!” (Ne plaćaš kuću, već stil života.). Tada je sve postalo jasno i razumljivo. Kvalitet običnog, svakodnevnog življenja u Sidneju i uopšte u Australiji u mnogim gradovima, je neuporedivo bolji od vecine zemalja, pa ne čudi što prema svim statistikama Australija spada u 10 najsrećnijih i najboljih zemalja na svetu za život.
Toplo vreme, čiste ulice posle kojih su vam nakon šetnje tabani i dalje beli, kristalno čista pijaća voda, parkovi sa džinovskim drvećem na sve strane, zajedno sa “public bbq” (javnim zidanim roštiljima) koje svako uredno očisti nakon upotrebe. Širina puteva, sa dve do tri trake koje su prosek, staze za bicikliste, slobodni trotoari od automobile, koji omogućavaju nesmetan prolaz mamama sa decom u kolicima, kao i ljudima u invalidskim kolicima za koje je ova zemlja posebno obećana.
Ali, da se vratimo na osnovne podatke… Prelepi Sidnej hrli da postane grad od 6 miliona stanovnika, a površine je pola Vojvodine! Sidnej je glavni grad drzave New South Wales (Novi Južni Vels), jedne od šest država koje čine Australiju, a čiji je glavni, administrativni grad Kambera. To je grad sa jednim od najlepših položaja na svetu, okružen nacionalnim parkovima, zalivima, plažama, rekama i uvalama, zbog čega ne čudi što je Sidnej jedna od najomiljenijih turističkih destinacija. Verovatno ga svi znaju po dva čuvena obeležja; Opera House i Harbour bridge (Sidnejska opera i Harbur most) . Tako smešten u najveću prirodnu luku na svetu Port Džekson, nudi bezbroj malih oaza u koje mozete pobeći čak i u samom centru, kao što su Hajd Park, Botanička Bašta ili recimo Kineska Bašt, do onih drugih za sve koji vole so, pesak i talase.
Od preko stotinu plaža, od kojih su većina za surfere, posebno se izdavaju Bondaj i Menli plaže (Bondi & Manly). Zbog visokih talasa, ove dve plaže okupljaju surfere iz celog sveta, zbog kojih se pak okupljaju drugi… I sve to čini da da ta mesta imaju dobar ‘vibe’’. Miris kokosa , smeh mladih ljudi sa kosama posvetlelim od sunca, muzika koja nadjačava talase, sitan beli pesak… Samo jedna misao prolazi kroz glavu – tako je dobro biti ovde! Sva radost i zadovoljstvo vas zapljusnu samo zbog toga što ste nemi posmatrač tihe, ležerne svakodnevice.
Pored Bondaja i Menlija, neke od najlepših ušuškanih plaža, okruženih džinovskim drvećem fikusa jesu i Balmoral plaza u Mosmanu, Nelson Bay poznatija kao Sharks Bay, Clontarf u Wollahra council, i još puno takvih plavih laguna koje nude bekstvo od vrućine i gradske vreve.
Australija je takođe i jedno od etnički najšarolikijih društava u svetu danas. Aboridžini zajedno sa mnoštvom drugih nacija, formirali su jedinstven australijski duh i identitet. Da je Australija zemlja imigranata možete videti na svakom koraku, a najveće grupe čine Kinezi, Japanci, Indijci, Grci, Libanci, Koreanci… Takozvana ‘white policy’, odnosno politika da se ne primaju ljudi koji nisu ‘bele rase’, trajala je do kraja Drugog svetskog rata jer se smatralo da ljudi koji nisu ‘beli’ predstavljaju pretnja poslovima u Australiji kao i “britanskom” australijskom karakteru. Stoga i nakon završetka ove ‘bele politike’ još uvek najbolje položaje u Australiji zauzimaju Englezi, Irci i Škoti. Vremenom se shvatilo da imigracioni procesi mogu biti dobrobit za Australiju i njene stanovnike, posebno kako je Australija počela ekonomski da napreduje i postala jedan od ozbiljnih svetskih igrača. po pitanju privrede i napretka, tako da ne čude posebne veze sa Kinom i Indijom, kao dva stuba oslonca ekonomske stabilnosti.  O tome zašto i kako investirati u Australju, pisaćemo u nekim od narednih tekstova portala Australiana Serba.
Australiana Serbahttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/12/sydney-opera-house-354375_1920-1024x683.jpghttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/12/sydney-opera-house-354375_1920-150x150.jpgAustraliana SerbaPrava AustralijaAboridžani,Australia,Australija,Bondaj plaža,Bondi Beach,Harbour bridge,Harbur most,Jelena Kiš,life style,Manly Beach,Menli plaža,nekretnine u Australiji,nekretnine u Sidneju,plaža,renta u Sidneju,rente u Australiji,Sidnej,Sidnejska opera,Sydney,Sydney Opera HousePiše: Jelena Kiš O lepotama Sidneja priča se sa uzdahom. Lepo vreme, duge, gotovo beskrajne peščane plaže, nebo koje je tako plavo a oblaci nisko, da vam se čini da ako skočite u vis, da ćete moći da ih uhvatite. Prvo što primetite kada dođete u Sidnej su nasmejanost i ležernost...Internet Magazin