Vanja Bulić: Slatka mala glupača
Na sceni su bile finalistkinje izbora za najlepšu devojku. Premeštale su se s noge na nogu, kao da im se piški, osmehivale se zanosno, kao da su upravo kakile, i upićivale značajne poglede prema žiriju…
Sve je bilo isto kao i prošle godine kada je voditelj prišao svakoj od lepotica i postavljao isto pitanje: „Šta vama lično znači učešće na ovom izboru?“.
Mis šarma: “Naš predsednik je lep, ali industrija zaostaje“.
Prva pratilja: „Najvažnije je da bude mir u svetu, jer tada nema rata“.
Druga pratilja: „Meli…meli…meliorizacija je majka astro…agronomije“
Misica: „Ja hoću da budem guska“. „Zašto?“, pitao je voditelj. “Zato što su guske spasile Rim, a ja hoću da spasim sebe“.
Svi su rekli da su izabrane tri pametne devojke i jedna glupača, koja to i priznaje.
Predsednik žirija je bio visok, zadrigao, uzbrdo ošišan gospodin, koji je neodoljivo ličio na gusana. Tako je i hodao, gegajući se, a za njim su kao guščići išli momci iz obezbedjenja.
Sada se pisac ovih redova vraća na prethodnu scenu kada je misica rekla: „Ja hoću da budem guska“. U tom trenutku, predsednik žirija je zašištao kao pravi gusan.
Pisac vas sada vraća na početak teksta. Novi izbor. Finalistkinje su na sceni. U prvom redu, tamo gde sede zaslužni gradjani, ugnjezdio se gusan i njegova guska, prošlogodišnja misica. Ispred bine, poredjani kao flašice u apoteci – članovi žirija. Predsednik liči na petla: na glavi ima čuperak, koji podseća na krestu, oko vrata zlatne lance i katance, kad govori laktovima udara u rebra kao pevac kada kukuriče i hoda uzdignute glave, jer ne ume da se stidi.
Voditelj je postavio originalno pitanje svim finalistkinjama, koje su se premeštale s noge na nogu, kao da im se piški, a pritom su slale značajne poglede prema žiriju: „Šta vama lično znači učešće na ovom izboru?“.
Mis šarma: „Ja sam se uvek deplasirala za mir“.
Druga pratilja: „Globalno zagrevanje izaziva nuklearne probe“.
Prva pratilja: „Srbija je spas za Ujedinjenu Evropu“.
Misica: „Ja hoću da budem kvočka“. „Zašto?“, pitao je voditelj sugestivno.
Odgovor se nije čuo, jer je predsednik žirija snažno zakukurikao, ustao i počeo laktovima da se udara u rebra.
O autoru
Vanja Bulić, jedan od vodećih srpskih novinara i pisaca, dobro je poznat široj javnosti još iz vremena kada je pisao za čuveni nedeljnik Duga i mnoge druge prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Baveći se istraživačkim novinarstvom na vrhunskom nivou, doživljavao je situacije i radio priče kakve su često inspiracija za uzbudljive filmove koji oduzimaju dah. I zaista, po nekim od njegovih novinarskih tekstova su i snimani filmovi, kao što je recimo „Lepa sela lepo gore“ reditelja Srđana Dragojevića. Vanja je bio angažovan i kao koscenarista ovog filma, a napisao je i roman „Tunel – lepa sela lepo gore“. Do sada je objavio i „Ratnu sreću“, „Oko otoka“, „Šole“, „Simeonov pečat“, „Dosije Bogorodica“, „Teslina pošiljka“ i druge romane. Gotovo svi Vanjini romani su bestseleri i dela izuzetne književne vrednosti, što nije čest spoj. Objavio je i nekoliko zbirki priča, kao i romansirane biografije glumaca Petra Božovića i Marka Nikolića. Dobro je poznata i retko bogata televizijska karijera Vanje Bulića. Snimio je preko dve i po hiljade jednočasovnih emisija, a njegovi kultni televizijski serijali Crni biseri i Biseri pravi su fenomen s obzirom na dugo trajanje i popularnost. Ima iza sebe i nekoliko dokumentarnih filmova, a bio je angažovan i kao scenarista više televizijskih serija. Nedavno je objavio čak tri knjige, koje su naprečac osvojile čitalačku publiku, a to su roman „Viza za nebo“ i zbirka priča „Zašto Bog nema auto“ u izdanju Lagune, kao i knjiga „Šmekeri“ o Momi Kaporu, Emiru Kusturici, Novaku Đokoviću, Zdravku Čoliću, Matiji Bećkoviću i drugim izuzetnim ljudima, koju je objavila izdavačka kuća Vukotić media.
Оставите одговор