Foto: Siniša Pavlović

Foto: Siniša Pavlović, Jacek Szycht i Stefan Klüter.

Leni Veselman (Leni Wesselman) je mlada nemačka glumica koja je već  ima iza sebe glavne uloge u nekoliko evropskih filmova. Debitovala je glavnom ženskom rolom u psiho-drami „Mein“ reditelja Detlefa Botena (Detlef Bothein), koja je premijerno prikazana na Svetskom festivalu u Monrealu (World Film Festival in Montreal, Canada). Od tada je Leni tumačila brojne uloge i osvojila više priznanja za glumu. Nedavno je počela i da režira kratke igrane filmove. Ovog puta smo razgovarali sa njom o nemačko-srpskom filmu „Otvoreni kavez“, u kome igra jedno od dve glavne uloge, pošto će australijska premijera ovog filmskog ostvarenja biti održana 19. marta u Melburnu i to zahvaljujući Filmskom društvu „Euraw Stories“. „Otvoreni kavez“ je režirao mladi reditelj Siniša Galić i premijerno je prikazan najpre u Berlinu, a potom i u Beogradu. Nakon toga usledija je projekcija i na čuvenom festivalu Kustendorf, čiji je osnivač naš veliki režiser Emir Kusturica. Ovaj film osvojio je i niz značajnih priznanja na evropskim filmskim festivalima, a neka od njih pripala su Leni za najbolju glavnu ulogu. U „Otvorenom kavezu“ Leni igra nemačku fotoreporterku Anu, koja putuje u Beograd kako bi napravila priču o izbeglicama, ali umesto toga odlučuje da uradi foto-storiju o Maji, Beograđanki koja sanja da živi u inostranstvu. Ako kojim slučajem živite u Melburnu i kupite ulaznice na vreme, možete saznati šta se dalje zbiva i o čemu govori ovaj uzbudljivi, poetični film. Nemojte propustiti tu priliku! Leni Veselman se zaljubila u Srbiju i tu stekla divna prijateljstva. Živi u Berlinu i Minhenu, ali je posle snimanja „Otvorenog kaveza“ Beograd postao njen drugi dom. Možda ovaj film inspiriše i vaše australijske prijatelje i požele da upoznaju bolje Srbiju, Nemačku i njihove kinematografije! S obzirom da će u Melburnu film biti prikazan sa engleskim titlom i da je delom i na engleskom, moći će svakako da uživaju u njemu i oni koji ne govore srpski!

Kako pamtite saradnju sa rediteljem Sinišom i snimanje filma „Otvoreni kavez“?

Upoznali smo se nekoliko godina pre „Otvorenog kaveza“. Siniša mi je redovno slao verzije svog scenarija u ranoj fazi celog tog projekta i razgovarali smo o tekstu i ulogama, tako da sam od početka bila uključena u to. Mogla sam da posmatram kako se priča i moja uloga razvijaju. Promišjanje uloge još dok je nastajala bila mi je odlična priprema za tu rolu. Uradili smo probno snimanje i onda odlučili da igram ulogu Ane. Naravno, snimanje nije uvek bilo lako, s obzirom da je bilo vrlo malo novca za film, a uz to je bilo i baš vruće, iscrpljujuće i zahtevno za sve. Međutim, to je za mene u isto vreme jedno posebno i dragocceno vreme i tokom snimanja sam upoznala sjajne ljude. Imam mnogo lepih uspomena vezanih za taj period i bukvalno sve ljude koje sam upoznala tokom snimanja filma To je bila prava avantura za mene, teška, ali lepa. Takođe, imam ogromno poštovanje za način na koji se Siniša izborio sa svim izazovima, uspeo da završi „ Otvoreni kavez“ i realizuje svoju viziju uprkos svim teškoćama.

Kakve uspomene ste poneli sa premijera u Berlinu i Beogradu, festivala Kustendorf i drugih specijalnih projekcija „Otvorenog kaveza“? Koje bi trenutke i susrete posebno izdvojili?

Ima puno prelepih uspomena, zato što je svaka projekcija bila i prilika da sretnem bar neke od ljudi iz ekipe filma i to je uvek divno. Bilo je puno lepih projekcija. Jedna je održana u Beogradu tokom leta i to je bilo prvi put posle snimanja da opet dođem u taj grad. Bilo je stvarno neverovatno ponovo videti sve te ljude.Projekcija je odlično prošla, a posle toga smo produžili na jedan festival u blizini Beograda, gde je takođe prikazan „Otvoreni kavez“. Taj festival je bio organizovan na otvorenom prostoru, pod zvezdama, bila je topla letnja noć i svi smo posle projekcije plesali i odlično se proveli. Bilo je fenomenalno i u Nišu, gde smo Jelena i ja na staroj tvrđavi primile nagrade pred 3 hiljade ljudi. To je takođe trenutak koji nikada neću zaboraviti. Bilo je veoma uzbudljivo i na projekciji u Sopotu u Poljskoj. Trebalo mi je 9 sati da stignem autom, pošto sam propustila voz. Kada sam konačno stigla na ceremoniju dodele nagrada, bila sam potpuno iscrpljena. Osvojili smo nagradu publike i sve je delovalo potpuno nestvarno.

Kakav je bio Vaš doživljaj Beograda i Srbije pre snimanja „Otvorenog kaveza i koliko se promenio posle toga? Koliko je to vreme koje ste proveli u Srbiji tokom snjimanja i posle toga uticalo na Vaše viđenje ove zemlje?

Prvi put sam bila u Beogradu 7 meseci pre snimanja filma i sećam se da je bio novembar. Snimali smo tizer i radili kastinge za ulogu Maje. Sećam se svake sekunde tog mog prvog dolaska u Beograd. Već je bilo veče i to vrlo maglovito, tako da je bilo problema sa avionom i nije mogao da sleti zbog magle. Pilot je morao da zaustavi sletanje dva puta. Kružili smo iznad aerodroma 40 minuta. Bila sam već prilično iscrpljena kada smo konačno sleteli. Prvi utisak nije bio baš dobar. Bilo je vrlo mračno, hladno, maglovito i meni nekako veoma strano. Tokom vožnje taksijem sa mojim domaćinima, sve vreme sam mislila da se momci u taksiju svađaju i da svakog trenutka može da izbije tuča. Jako ih je iritiralo svaki put kad bih upitala da li je sve u redu i, naravno, njihov odgovor je uvek bio da jeste. (smeh) Par meseci kasnije, tih nekoliko nedelja snimanja filma su sve promenile. Bilo je leto i upoznala sam puno veoma, veoma druželjubivih, toplih i posebnih ljudi, koji su takođe radili na filmu. Počela sam da volim razlike između dve zemlje i naučila dosta o ljudima, njihovim pričama i poreklu. Sada sve više doživljavam Beograd kao svoj drugi dom svaki put kad odem tamo.

Čujem da su se mnogi od vas iz ekipe filma “Otvoreni kavez” dosta zbližili i razvili lepa prijateljstva. Koje su Vaša najlepša sećanja na Srbiju i njen narod? Hoćete li ponovo posetiti Beograd u skorije vreme?

Da, to je istina. Snimanje  „Otvorenog kaveza“ je bio početak nekih pravih, dubokih prijateljstava. Često putujem  u Beograd. Hm… Volim kad svi pevaju zatvorenih očiju u „kavani“ iz sveg glasa. Volim  te zaista posebne trenutke.

Mnogo mi se dopada koliko su važni prijateljstvo i porodica i zaista mnogo znače u Srbiji… Naravno, važni su i u Nemačkoj, ali ponekad na malo drugačiji način. Zapravo je teško to objasniti.

Možete li nam reći nešto više o Vašim najnovijim ulogama u „Dok smo mi sanjali“ (Als wir traumten), Der Wald i drugim filmovima i televizijskim projektima u Nemačkoj?

Da, za mene je bilo je važno što sam imala priliku da dam bar mali glumački doprinos filmu „Dok smo mi sanjali“ Andreasa Dresena. Upravo sam završila i snimanje jednog televizijskog filma. Der Wald je još uvek u fazi postprodukcije i još uvek nije završen.

Australijska premijera „Otvorenog kaveza“ biće 19. marta u Melburnu. Koliko pratite australijski film? Kakav je Vaš doživljaj tamošnje kinematografije i Australije uopšte?

Nisam nikada bila u Australiji, ali bih volela. Hm… Volim film „Klavir“ (The Piano), koji je delom i australijski. Naravno, gledala sam i „Krokodil Dandi“ (Crocodile Dundee) kad sam bila mala. Radujem se i što ću uskoro gledati film „Lav“ (Lion), ali ne poznajem dovoljno australijski film da bih mogla da imam neki potpuniji doživljaj njihove kinematografije.

Na čemu trentno radite i šta možete da nam kažete o tome?

Pripremam se za veoma zanimljive fimske projekte koji počinju na leto, a radim i na mom kratkometražnom filmu, jednoj neobičnoj bajci o strahu.

Ivana Nikolić

Australiana Serbahttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/IMG_9284w_Leni_cut-1-e1489811895179-972x1024.jpghttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/IMG_9284w_Leni_cut-1-e1489811895179-150x150.jpgAustraliana SerbaEuraw Stories za vASAustralija,Beograd,Berlin,Euraw Inc.,Euraw Stories,Jelena Rakocevic,Leni Veselman,Leni Wesselman,Melburn,Minhen,Nemačka,Nenad Okanovic,Niš,Niški filmski festival,Open Cage,Otvoreni kavez,Sinisa Galic,Sopot Film Festival,SrbijaFoto: Siniša Pavlović, Jacek Szycht i Stefan Klüter. Leni Veselman (Leni Wesselman) je mlada nemačka glumica koja je već  ima iza sebe glavne uloge u nekoliko evropskih filmova. Debitovala je glavnom ženskom rolom u psiho-drami „Mein“ reditelja Detlefa Botena (Detlef Bothein), koja je premijerno prikazana na Svetskom festivalu u Monrealu (World Film...Internet Magazin