Bilo da tek razmišljaju da li da se upute u Australiju ili se već spremaju na svoje prvo putovanje u ovu zemlju, mnoge često užasava i sama pomisao na smrtonosne insekte, zmije, ajkule i druge tamošnje opasne životinje. Često ih i prijatelji, članovi porodice, kolege i poznanici zasipaju zastrašujućim snimcima i fotografijama australijske faune pred put. Dešava se čak da pojedini i odustanu od puta u Australiju baš zbog straha od svih tih opasnih bića. Ne mali broj ljudi veruje da tamo na svakom koraku vreba opasnost od životinja jezivijih od svih čudovišta iz filmova strave i užasa. Mnogi čitaju veliki broj tekstova na internetu, ne bi li se pripremili za sve te „strahote“, pa i tu naiđu na fotografije insekata uveličanih po nekoliko stotina puta, prizore razjapljenih čeljusti zmija, krokodila i ajkula i ko zna na šta sve ne i često odustanu od daljeg istraživanja još više zaplašeni i zgroženi. Uveravanja prijatelja i rođaka koji žive u Australiji da nema razloga za strah obično deluju neuverljivo u celoj toj fami oko australijskih opasnih životinja. Možda se pojedincima čini da zapravo svi u Australiji moraju pomalo biti kao glavni junak čuvenih filmova o Krokodilu Dandiju ne bi li preživeli sve te „grozote“. Uostalom, nije li to zemlja gde žive ne samo morske, već i rečne ajkule, „obični“ i morski krokodili, razne zmije otrovnice, opasni i često veliki pauci i ostali insekti, svrake koje u proleće kidišu na bicikliste, ptice kazuari koje kandžama mogu usmrtiti čoveka, tasmanijski đavo, smrtonose meduze, dingosi i ostala preteća bića? Ako vam kažemo da je to sve preuveličano i da nema razloga za brigu, prilično smo sigurni da nam nećete verovati na reč i zato ćemo se u ovom tekstu detaljno pozabaviti ovom temom i proverenim činjenicama koje govore same za sebe. Želja nam je da vam pružimo realnu sliku, kako bi vam pomogli da se oslobodite nepotrebnih briga i strahova. Verujemo da ćete biti prijatno iznenađeni kada pročitate ovaj članak! I bez brige – zastrašujućih fotografija i video snimaka nema ni u daljem tekstu. Možete mirno čitati sve.

Pčelice, kravice, konjići…

Statistike o uzrocima smrti izazvanih napadima životinja u Australiji nabolje pokazuju koliko je neopravdan strah od opasnih životinja nastanjenih u ovoj zemlji. S obzirom na famu oko svega toga, za koju su verovatno najzaslužniji mediji i filmska industrija i koju mnogi prihvataju zdravo za gotovo iako je potpuno nerealna, verovatno ćete se iznenaditi kada saznate kakvo je pravo stanje stvari. Prema zvaničnim statističkim podacima, koji su zaista pouzdani, u Australiji čovek može pre da nastrada od konja, krave ili recimo pčele, nego od bilo koje opasne životinje. S obzirom na to da australijski konji, krave i pčele nisu ništa opasniji od evropskih, jasno vam je da je i tu reč o nesrećnim slučajevima, odnosno alergijskim reakcijama kad su u pitanju pčele, a ne o nekakvim pomahnitalim lokalnim rasama ovih životinja. Takođe, verovatno će vas iznenaditi i podatak da u Australiji još od 1979. godine niko nije preminuo od posledica ujeda pauka, kao i činjenica da je stopa smrtnosti usled napada zmija najmanja baš na australijskom kontinentu! U Australiji godišnje od ujeda zmije strada u proseku dvoje ljudi, dok se u Evropi taj broj kreće od 5 do 30 i više u pojedinim regijama, a ako još dodamo i podatak da u Južnoj Americi ta cifra ide i preko 200 ili recimo u Aziji i do blizu 20.000, onda je jasno koliko je nerealna fama o „strašnoj“ australijskoj fauni. U nastavku možete videti i najnoviji izveštaj Nacionalnog sistema pravnih informacija (NCIS ili National Coronial Information System) sa statističkim podacima za područje Australije o broju smrtnih ishoda koje su posredno ili neposredno izazvale životinje u periodu od 1. jula 2000. do novembra 2010. godine.

Životinja Broj smrtnih slučajeva
Konji, poniji, magarci 77
Krave i bikovi 33
Psi 27
Kenguri 18
Pčele 16
Ajkule 16
Zmije otrovnice 14
Krokodili 9
Nojevi i emui 5
Drugo (uključujući ribe, ovce, koze, meduze i druge životinje) 19

Kad je reč o kengurima, iako umeju ponekad da budu prgavi i započnu svojevrsni „kik boks meč“ i sa ljudima, na taj način nikoga nisu usmrtili, već se navedeni podaci odnose na slučajeve kada izlete na put i usled njihovog sudara sa vozilima u pokretu dođe do saobraćajne nesreće. Zanimljivo je i da do napada krokodila gotovo nikad ne dolazi „iz čista mira“ i da se obično radi o slučajevima kada osobe pod dejstvom alkohola plivaju u područjima za koja se zna da su puna ovih opasnih životinja. Statistički podaci jasno pokazuju da zaista nema razloga za bojazan od opasnih australijskih životinja. Postoji više objašnjenja zašto i kako je nastala fama i lažna slika o Australiji kao zemlji gde na svakom koraku vreba opasnost od tamošnjeg životinjskog sveta. Tome su, kao što smo već spomenuli, možda najviše doprineli mediji i flimska indrustrija, pridajući veliku pažnju zapravo izuzetno retkim napadima predatora i otrovnih životinja na ljude i još ređim tragičnim ishodima. Razlog? Dobro je poznato da i mediji i autori komercijalnih filmova uvek radije daju značaj senzacionalnim, stravičnim prizorima, nego nekim manje dramatičnim, „običnim“ i naročito lepim dešavanjima, kakvih je zapravo mnogo više. Udaljenost Australije od ostalih kontinenata i visoka cena turističke posete ovoj zemlji svakako su dodatni razlog što lažna slika opstaje i danas u vremenu interneta i brze razmene informacija. O Australiji ustvari malo ko ima realnu predstavu dok ne poseti ovu čudesnu, unikatnu zemlju.

Kako gde

Još jedna zabluda vezana za faunu Australije jeste i uverenje da se u ovoj zemlji na svakom koraku sreću predatori i druge opasne životinje. Postoje zapravo dve zablude kad je reč o tome, a prva je da širom Australije žive svi ti insekti, gmizavci i drugi „krvoloci“. To, međutim, nije tačno. Ovaj kontinent ima veću površinu od Evrope i sasvim je prirodno što na tako velikom prostoru nisu svuda isti ni klima ni biljni i životinjski svet. To se odnosi i na opasne životinje raznih vrsta. Tako recimo slatkovodni i morski krokodili žive uglavnom na krajnjem severu australijskog kontinenta na nekoliko lokacija i uopšte ih nema na jugu zemlje. Ajkule su rasprostranjenije, ali recimo u vode krajnjeg juga Australije opasne bele i druge ajkule mnogo ređe zalaze nego u mora nešto severnije države Novi Južni Vels (New South Wales) i severne Australije, a uz to postoji niz mera predostrožnosti na državnom nivou kako bi ljubitelji plivanja i drugih sportova na vodi bili što bezbedniji, o čemu će biti više reči u daljem tekstu. Opasnih zmija ruku na srce ima u svim delovima Australije, ali ih je neuporedivo manje u hladnijim delovima kontinenta, kao što su recimo države Viktorija (Victoria) i Tasmanija (Tasmania). Slično je i kad je reč o paucima, s tim što na teritoriji ove dve države ima samo jedna potencijalno smrtonosna vrsta pauka, dok ih u severnijim delovima države ima dve. Spomenućemo i pticu kazuar, koja živi samo u severnom delu države Kvinslend (Queensland) ili recimo australijske svrake koje u proleće kidišu na ljude i kojih u državama Severna Teritorija (Northern Therritory) i Tasmanija nema uopšte. S druge strane jedino u Tasmaniji živi tasmanijski đavo, ali njemu na ovom spisku kao ni australijskim svrakama u neku ruku i nije mesto, o čemu će takođe biti više reči nešto kasnije.

Druga česta zabluda kad je reč o Australiji jeste i da su opasne životinje na ovom kontinentu rasprostranjene svuda i nezavisno od toga da li su u pitanju gradska i seoska sredina ili recimo netaknuta priroda. To naravno takođe nije tačno i očekivati bliske susrete recimo sa krokodilima u velikim gradovima ove zemlje bilo bi isto kao kada bi neko očekivao da ga jure vuci i medvedi usred Beograda, Niša ili bilo kog drugog grada Srbije. Australija se u tom pogledu nimalo ne razlikuje ni od Srbije ni od većine drugih zemalja sveta. Sve to bi trebalo da bude očigledno, ali je fama o opasnim životinjama ove zemlje i tu učinila svoje i doprinela pogrešnoj predstavi i po pitanju verovatnoće da se uopšte vide i sretnu sva ta bića na australijskom kontinentu, a ona je mnogo manja nego što većina i pretpostavlja. Međutim, već i na sam spomen zmija otrovnica, ajkula, otrovnih insekata i drugih za mnoge zastrašujućih životinja Australije, ljude ume da preplavi strah i onda lako izgube iz vida i statistike i sve druge podatke koje smo naveli. Zato ćemo se osvrnuti na još neke fakte koji vam mogu pomoći da steknete realniju sliku.

Mere predostrožnosti

Postoji i niz mera predostrožnosti koje se preduzimaju na državnom i lokalnom nivou kako bi se umanjio rizik od susreta i napada opasnih životinja na ljude. Ako govorimo o otrovnim zmijama i insektima, postoje službe koje su zadužene da očiste ljudska naselja od ovih životinja, ali i da po pozivu čiste i kuće i poslovne prostore građana. To je obično potrebno kada su u pitanju građevine koje prethodno nisu dobro održavane ili niko nije živeo u njima duže vreme. Dešava se nešto ređe da insekti  i u manjem broju zmije nekim slučajem ili nepažnjom vlasnika uđu u kuću i u tom slučaju se takođe zovu nadležne službe, koje odmah reaguju. Treba napomenuti i da se to mnogo češće dešava na obodima gradova i u selima, nego u klasičnim urbanim sredinama. Kad je reč o otrovnim zmijama, paukovima i drugim insektima, čak i kada se desi da ujedu čoveka ili domaću životinju, postoje protivotrovi doslovno za sve, a uz to su zdravstvene službe vrlo dostupne, efikasne, ima ih svuda i brzo reaguju. Što se tiče predivnih plaža Sidneja i drugih gradova gde se često pojavljuju opasne vrste ajkula, tu se takođe strogo vodi računa o bezbednosti i to se obavlja na zaista na visokom nivou. Pre svega, na svim iole kritičnim mestima, postavljene su čelične mreže koje sprečavaju ajkule i druge morske predatore da prodru tamo gde je dozvoljeno kupanje. Pored toga, doslovno svuda nadleću helikopteri i na druge načine se vrši praćenje ovih morskih nemani, tako da može blagovremeno da se reaguje ako se pojave u blizini uređenih plaža. Kada se pojave, stupaju na snagu upozorenja i zabrana ulaska u vodu u problematičnim područjima. Naravno, svuda ima i spasilaca i spasilačkih službi  i medicinska pomoć je takođe lako dostupna u slučajevima kada ipak dođe do napada ajkula na ljude, a to se obično dešava ribarima i surferima, koji idu izvan zona bezbednih za ljude. Kad su u pitanju krokodili, njihova staništa jasno su označena vidljivim tablama, natpisima i drugim vidovima upozorenja tako da je zone gde ih ima samim tim lako zaobići. Možete se informisati i dodatno u lokalnoj zajednici u vezi svega toga.Zatim, postoje i službe koje prate aktivnosti australijskih svraka u proleće i posebno tokom septembra, kada su sklone da napadaju ljude i to naročito bicikliste, motorcikliste i one koji trče i uopšte se brzo kreću. Te službe redovno javljaju i preko interneta čim se desi neki napad, tako da ljudi mogu da povedu računa. Takođe, biciklisti i svi koji su najugroženiji ovim napadima, često nose i posebne šlemove sa tankim, dugačkim „bodljama“ tupih vrhova ili nacrtanim očima, kako bi mogućnost da ih vrane povrede sveli na najmanju meru. Posebna odbrana od drugih potencijalno opasnih životinja nije potrebna, jer su uglavnom nastanjene u prirodi, daleko od ljudi i gotovo nikad ne zalaze u ljudska naselja, niti pak napadaju ako nisu izazvane na neki način.

(nastavak na sledećoj strani)

Australiana Serbahttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/04/alligator-161909_1280-1024x888.pnghttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/04/alligator-161909_1280-150x150.pngAustraliana SerbaPrava Australijaajkula,Australija,fauna,insekti,Kengur,krokodil,morski krokodil,opasne životinje Australije,otrovnice,paukovi,životinjski svet,životinjski svet Australije,zmije,zmije otrovniceBilo da tek razmišljaju da li da se upute u Australiju ili se već spremaju na svoje prvo putovanje u ovu zemlju, mnoge često užasava i sama pomisao na smrtonosne insekte, zmije, ajkule i druge tamošnje opasne životinje. Često ih i prijatelji, članovi porodice, kolege i poznanici zasipaju zastrašujućim...Internet Magazin