Prof. Branko Jokić, predsednik Udruženja “Feniks”

Piše: Ivana Nikolić

Foto: Arhiva Humanitarne organizacije NEST Inc. iz Sidneja i Udruženja Feniks

*Zahvaljujemo se Jeleni Kiš i Željku Gojkoviću iz NEST Inc. na inicijativi za medijsku kampanju za pomoć Udruženju “Feniks” i svim osobama sa invaliditetom u Srbiji. Drago nam je da možemo da učestvujemo u ovoj plemenitoj akciji.

Humanitarna organizacija NEST Inc. iz Sidneja uručila je donaciju u vrednosti od 10 000 evra Udruženju osoba sa invaliditetom „Feniks“ iz NBeograda 15. jula ove godine. Novac je prikupljen pre svega zahvaljujući donacijama učesnika i posetilaca dobrotvornog teniskog turnira „Australian Closed“, koji se u organizaciji NEST-a tradicionalno održava u Sidneju neposredno posle čuvenog „Australian Open“-a. Zahvaljući prikupljenom novcu, članovima udruženja „Fenisk“ po prvi put od osnivanja omogućeno je i da sa kompletnom delegacijom učestvuju na prestižnom kongresu Svetske unije osoba sa invaliditetom u Moskvi. Projekat koji je Udruženje „Feniks“ predstavilo tom prilikom kao predstavnik Srbije na ovom skupu izazvao je veliko interesovanje učesnika iz preko 70 zemalja sveta. O svemu tome mogli ste da se informišete preko Fejsbuk stranice magazina Australiana Serba, kao i preko sajta i stranice organizacije NEST. Međutim, s obzirom na velike probleme sa kojiima se sreću osobe sa invaliditetom u Srbiji, članovi NEST-a i naša redakcija želeli su da učine i nešto više i medijski podrže nastojanja i borbu članova „Feniksa“ za prava i normalan život ove ne male grupe ljudi, koji žive jako teško i često iz različitih razloga nisu u mogućnosti da se izleče ni kada lek za njihova oboljenja postoji. S obzirom da se bliži Parada-festival osoba sa invaliditetom, koja će biti održana 9. septembra sa početkom u 12:30 časova na Trgu Republike u Beogradu, smatrali smo da je pravi trenutak da ukažemo na probleme ovih osoba u Srbiji i pozovemo naše čitaoce da se priključe ovoj manifestaciji, ali i na druge načine pomognu da se ovim ljudima omogući normalan život. Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks“ profesorom Brankom Jokićem, koji nam je skrenuo pažnju na ključne probleme ovih osoba, ali i na načine da se to reši na najbolji način. Iako i sam ima velike probleme, kako zbog mišićne distrofije i nemogućnosti samostalnog kretanja bez invalidskih kolica, tako i zbog borbe da od svojih skromnih primanja izdržava sebe i svoju porodicu, ipak nalaz snagu, vreme i načine da se bori za prava svih osoba sa invaliditetom u Srbiji. Uprkos svim izazovima, zajedno sa ostalim članovima „Feniksa“ uz velike muke i napore uspeva da organizuje i realizuje preko 30 humanitarnih akcija svake godine i to bez pomoći državnih institucija nadležnih za pomoć osobama sa invaliditetom Srbije, kaže profesor Jokić. Od 2011. godine  Udruženje „Feniks“ je  i punopravni član Svetske unije osoba sa invaliditetom (World Disability Union “WDU”), čije je sedište u Istanbulu. Sa profesorom Brankom Jokićem razgovarali smo najpre o donaciji organizacije NEST, a potom i o načinima da se promeni nezavidna situacija osoba sa invaliditetom u Srbiji i drugim pomenutim temama.

Nedavno ste od humanitarne organizacije NEST Inc. iz Sidneja dobili donaciju. O kakvoj donaciji je reč? Koliko udruženju Feniks znače ovakve donacije? Zašto?

Nase Udruženje svakodnevno šalje e-mailove obraćajući se za pomoć ministarstvima, firmama i pojedincima u  Srbiji i dijaspori. Zahvaljujući redakciji  “Humanitarnog mosta” i urednici ovog lista Katarini Nedeljković, stupili smo u kontakt  sa  dobrotvornom  organizacijom  NEST Inc. iz Sidneja. U razgovoru sa predsednikom ove organizacije Željkom Gojkovićem upoznali smo ga sa radom Udruženja „Feniks“. Njemu se dopao  rad  našeg udruženja na  poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Nakon konsultacija sa ostalim članovima organizacije  NEST Inc Željko je doneo odluku da  prikupljeni novac sa  tradicionalnog humanitarno amaterskog teniskog turnira „Australian Closed“, koji svake godine organizuju u Sidneju tokom januara,  upotrebe za kupovinu invalidskih pomagala i specijalne hrane za decu sa invaliditetom. Prikupili su značajnu sumu novca u iznosu od 10.000€  i tim novcem je kupljeno 8 specijalnih dečijih invalidskih kolica i specijalna hrana za  decu  koja boluju od retkih bolesti. Po važećem  zakonu Republike Srbije ova deca preko socijalnog Republičkog  zavoda  ne mogu da ostvare pravo na dobijanje  potrebnih pomagala i specijalne hrane, te im je veoma značajna pomoć NEST Inc. Našem Udruženju su takođe vrlo važne ovakve donacije, pošto opstajemo isključivo zahvaljujući njima. Naša država većinu udruženja u Srbiji  stavlja u zapećak, ne pokazujući volju da pruži potrebnu osnovnu pomoć za njihov opstanak. Obrazloženje je obično da u Srbiji postoji mnogo udruženja i da nemaju novca da pomognu svima, što mi smatramo za izgovor.

Čini se da su prilično retke donacije za osobe sa invaliditetom i organizacije koje brinu o njihovj dobrobiti poput Vaše. Kakvo je Vaše iskustvo? Koliko Vam pomažu dobrotvorne organizacije i pojedinci?

Nažalost, danas je jako teško naći donatora i dobrotvornu organizaciju  koji bi mogli da izdvoje  veća novčana sredstva i omoguće dugogodišnji opstanak Udruženja. Imamo pomoć u hrani i sokovima kada organizujemo humanitarne događaje od pekara,mesara i proizvođača sokova ali i to ide jako teško. Što se tiče kvalitetnijih pomagala kao što su elektromotorna kolica sa kojima se možete kretati po svim terenima, kao na primer po pesku, snegu, blatu, manjim barama, travi, kiši ili uz i niz stepenice, tu je još teža situacija kad je reč o donacijama. Takva kolica su jako skupa i njihova cena se  kreće od 11 do 40.000€, a neophodna su velikom broju osoba sa invaliditetom u Srbiji. Većina gradova u Srbiji ima mnogo arhitektonskih barijera na svakom koraku, a o stanju u manjim naseljima i selima da ne pričamo. Zbog prelaska preko tih barijera su nam potrebna pomenuta  elektromotorna kolica. Cena specijalnog komfornog automobila za prevoz osoba sa invaliditetom  za duži ili kraći  prevoz  kreće se  od 40.000 do 50.000€. Te cifre su jako velike za većinu firmi  i pojedinaca u Srbiji i zato su nam jako bitne donacije i donatori  iz inostranstva, jer  su oni jedini u mogućnosti da prikupe i izdvoje veće sume novca ili kupe ovakve automobile i pomenuta elektromotorna invalidska kolica. Postoje u Srbiji bogati pojedinci kao što su sportisti, estradne zvezde ili recimo tajkuni, ali do sada nismo upoznati da je neko od njih lično kupio neko skupo pomagalo ili automobil nekoj osobi sa invaliditetom ili nekom od udruženja tih osoba.

Čini se da u našoj državi i društvu ne postoji svest o teškoćama sa kojima se sreću osobe sa invaliditetom. Šta je po Vama osnovni problem – nedostatak odgovarajućih zakona, njihovo nesprovođenje ili nešto sasvim drugo?

Da, imate pravo. U našoj državi i društvu zaista ne postoji svest o tome. Najsvežiji primer je ukidanje prava na besplatan prevoz za osobe sa invaliditetom, o čemu je bilo govora i u medijima. Drago nam je što Vi kao pokretna osoba uviđate  naše osnovne probleme, a to su nedostatak odgovarajućih zakona i  nesprovođenje postojećih. U praksi se ne sprovode i ne poštuju ni dobri doneti zakoni, tako da i dalje građevinske firme i privatnici grade javne objekte  i stambene zgrade bez liftova i adekvatnih prilaza za osobe sa invaliditetom. Žao nam je i što se u mnogim segmentima javnog života  položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji unazađuje. Dok ceo svet  ide napred, mi na tom planu  krupnim koracima  idemo unazad. Dovoljno je napomenuti  da u Srbiji postoji samo 10 javnih toaleta za osobe sa invaliditetom. Ne postoje  turistički autobusi  i domaći međunarodni  vozovi sa platformama za ulaz i toaletima  za osobe sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica. Roditeljima dece sa invaliditetom, kojoj su potrebni konstantna pomoć, pažnja i prisustvo roditelja , država uopšte ne pomaže. Od  januara ove godine čak su uvedeni i porez i carinu na uvoz invalidskih pomagala i lekova. Pri tome ne postoji volja na državnom nivou da se potpiše sporazum sa inostranim kompanijama za lečenje spinalne mišićne distrofije i drugih teških bolesti za koje u svetu dokazano postoji lek.

Kako izgleda Vaša svakodnvica kao osobe sa invaliditetom? Sa kakvim se sve problemima srećete svakodnevno?

Što se tiče moje svakodnevnice kao osobe  sa invaliditetom, to je konstantna borba za opstanak i goli život. Živim u prigradskom naselju koje na svakom koraku ima po neku arhitektonsku  barijeru, pa tako ne mogu da uđem u poštu i većinu prodavnica niti da idem na fizikalnu terapiju u Domu zdravlja, jer zgrada nema lift, a ordinacija je na spratu. Nemam mogućnosti da koristim ni gradski prevoz, zato što u Srbiji ne postoje autobusi sa adekvatnim  niskopodnim hidrauličnim platformama. Iako sam penzionisan kao profesor književnosti, primam jako malu  invalidsku penziju i nadoknadu za tuđu negu. Ta primanja uglavnom koristim za plaćanje osnovnih dažbina za Udruženje „Feniks“ ili organizovanje humanitarnih manifestacija, dok  ostatak novca utrošim na prehranu porodice i plaćanje komunalija. Nekoliko godina unazad primoran sam da ulazim u kredite da bih mogao  da opstanem. Od 18. godine posedujem vozačku dozvolu. Sopstveni  automobil  koristim  i za lične i za potrebe Udruženja. Nažalost, automobil je jako star i često se kvari, tako da ga retko vozim, jer nemam novca za popravke i kupovinu dovoljne količine goriva. Obraćao sam se jednoj ovdašnjoj naftnoj kompaniji i privatnicima koji poseduju benzinske stanice da pomognu meni i našem udruženju i da nam  doniraju mesečno bar  100 litara goriva za  neophodne potrebe. Naftna kompanija je vrlo brzo odbila molbu , a vlasnici privatnih pumpi  se nisu udostojili ni da nam odgovore. Veliki problem imam i sa održavanjem  mog zdrastvenog stanja. Pošto bolujem od progresivne  mišićne distrofije, potrebni su mi konstantna fizikalna terapija, vitamini i kvalitetnija hrana. Samo za održavanje  ovakvog  zdravstvenog stanja treba mi minimum 300€ mesečno. Ako bih invalidsku penziju i tuđu negu koju primam trošio na sopstveno lečenje, bio bih primoran da ugasim Udruženje „Feniks“ i ne bih mogao da prehranim svoju porodicu. Zbog nedostatka novca, ne mogu sebi da priuštim adekvatno lečenje, personalnog asistenta i kvalitetan medicinski  tretman. Nažalost, u Srbiji se još uvek mnoge stvari mogu rešiti samo uz pomoć jakih veza i mita. Poražavajući podatak je da u Srbiji ima dosta osoba sa invaliditetom koje su u mnogo gorem položaju od mene, jer nisu mogle da zasnuju radni odnos ili ostvare pravo na platu ili invalidsku penziju.

Na šta se najviše žale drugi članovi udruženja Fenks, koji takođe imaju neku vrstu invaliditeta?

Drugi članovi Udruženja „Feniks“ se takođe žale na nedostatak novčanih sredstava, nemogućnost zapošljavanja i školovanja, nedostatak adekvatnog  prevoza, kao i na probleme koje sam već naveo i sa kojima se svakodnevno  suočava većina osoba sa invaliditetom, a među njima i one koje koriste invalidska kolica za kretanje.

Na kakav odziv obično nailazite kada se obratite nadležnim institucijama?

Što se tiče nadležnih institucija,  odziv je katastrofalan. Obično prebacuju nadležnost na druge službe, konstantno ponavljaju da nemaju novca i tvrde da oni nisu nadležni za većinu problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji. Niko od nadležnih nije pokazao ni razumevaje ni volju da pomogne delegaciji našeg Udruženja da predstavlja Srbiju pri Ujedinjenim Nacijama  i Svetskoj uniji osoba sa invaliditetom. Ja lično pozajmljujem novac ili podižem kredit da bi naša delegacija mogla bar jednom godišnje da ode  na Generalni Kongres Unije u Istanbul. Odlazak u Njujork u sedište UN-a  je za nas misaona imenica. Ove godine smo uz pomoć humanitarnoe  organizacije NEST Inc. iz Sidneja uspeli da u potpunoj delegaciji otputujemo na  kongres Unije, koji je održan u Moskvi od 19. do 22. maja. Na ovom konkresu su učestvovale delegacije 75 država sa svih šest kontinenata. Naša delegacija je prezentovala projekat Udruženja „Feniks“ pod nazivom “Tematski inkluzivni sportski, zabavni,  rehabilitacioni,  rekreativni centar za  decu i odrasla lica sa invaliditetom”. Predstavili smo Srbiju i Beograd, naše udruženje i osobe sa invaliditetom Srbije na najbolji mogući način. Kao predstavnik Srbije i predsednik Udruženja “Feniks”, ja sam većinom glasova izabran za člana upravnog odbora i borda direktora Unije pri sektoru za poštovanje zakona i zakonske regulative na globalnom nivou u vezi prava i položaja osoba sa invaliditetom. Projekat  koji smo prezentovali, dopao se svim članovima Unije, pogotovo delegaciji Gvineje,  koja je odlučila  da poseti našu državu od 3. do 10. septembra ove godine. Planiramo i da ostvarimo međunarodnu i međugradsku projektnu saradnju između Srbije i Gvineje, i Beograda i Konakrija. Nažalost, državni organi i nadležne službe Srbije  nisu voljni da nam pomognu ni na koji način da ugostimo i dočekamo delegaciju Gvineje kako dolikuje, u duhu tradicionalnog srpskog gostoprimstva. Naše udruženje 9. septembra organizuje i drugu Paradu osoba sa invaliditetom u istoriji Srbije, u kojoj će učestvovati i gostii iz Gvineje, a pozivamo da nam se pridruže i svi građani koji žele da pomognu da se izborimo za bolji život i osnovna ljudska prava Mi smo takođe inicijatori i organizatori prve Parade, koju smo  održali  prošle godine. Nažalost, državne institucije nam ne pomažu ni oko organizovanja Parade.

Šta je po Vama potrebno da bi osobe sa invaliditetom mogle normalno da žive u našoj zemlji?

U našoj zemlji treba pod hitno izmeniti i unaprediti  zakone i pravilnike vezane za osobe sa invaliditetom kako bi mogle da vode normalan život. Treba povećati invalidske penzije i tuđu negu i pomoć, obezbediti normalan drumski i železnički  prevoz, posvetiti njihovim problemima veću  medijska pažnju… Trebalo bi omogućiti osobama sa invaliditetom i da imaju što više  predstavnika  u  parlamentu Srbije, i to kao predstavnici osoba sa invaliditetom, a ne političkih stranaka. Neophodno je i adaptirati i obezbediti i što više radnih mesta za rad osoba sa invaliditetom, omogućiti im kvalitetnije školovanje, kao i zaposlenje bez obzira na kategoriju i oblik njihove invalidnosti.

*Pogledajte i video priloge o preprekama sa kojima se sreću osobe sa invaliditetom. Iznenadićete se koliko toga ima na svakom koraku!

Australiana Serbahttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/08/11015460_1409852425991539_142717505603663811_n-e1503967572950.jpghttp://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/08/11015460_1409852425991539_142717505603663811_n-e1503967572950-150x150.jpgAustraliana SerbaHumanoU-NEXT & NESTAustralian Closed,Australija,Beograd,Branko Jokić,dijaspora,dobročinstvo,donacije,Feniks,humanitarna organizacija,humanitarne akcije,Humanitarni most,humanost,Jelena Kiš,Katarina Nedeljković,NEST Inc.,NEST Inc. Sidnej,NEST Inc. Sydney,osobe sa invaliditetom,Parada osoba sa invaliditetom,Sidnej,Srbija,U-NEXT,Udruženje "Feniks",Udruženje osoba sa invaliditetom "Feniks",Udruženje osoba sa invaliditetom Srbije "Feniks",Željko GojkovićPiše: Ivana Nikolić Foto: Arhiva Humanitarne organizacije NEST Inc. iz Sidneja i Udruženja Feniks *Zahvaljujemo se Jeleni Kiš i Željku Gojkoviću iz NEST Inc. na inicijativi za medijsku kampanju za pomoć Udruženju 'Feniks' i svim osobama sa invaliditetom u Srbiji. Drago nam je da možemo da učestvujemo u ovoj plemenitoj akciji. Humanitarna...Internet Magazin